Саопштење ЦЗОДО поводом Извештаја MDRI-S “Заборављена деца Србије”
У вези са извештајем организације MDRI-S о стању у установама социјалне заштите за смештај деце са инвалидитетом под називом „Заборављена деца Србије“, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине жели да укаже на следеће:
- Као једна од највећих и најпознатијих установа која запошљава стручне раднике и сараднике са великим искуством у раду са децом без родитељског старања, а посебно са децом са инвалидитетом, препознајемо огромну важност свеукупног ангажовања струке, доносиоца одлука и опште јавности на остваривању основних права деце са инвалидитетом и унапређењу њиховог положаја.
- Поштујемо право и потребу укључивања јавности / цивилног сектора у праћењу и подршци остваривању ових циљева и до сада смо пружали могућност увида у наш рад, спремни да се суочимо са свим изазовима и да и сами указујемо на изазове, ризике и потребу унапређивања. А најбољи начин за то је да као стручњаци са искуством дајемо конкретне предлоге унапређења, на доказима заснована решења, што смо и до сада чинили.
- У наведеном извештају и другим обраћањима јавности поводом тога налазимо једну јасну намеру да се систем мења и унапређује и да се отворено говори о питањима заштите деце са инвалидитетом, где постоји много изазова, које не може да реши ни једна појединачна установа или организација.
- Извештај, с друге стране, поред указивања на неке проблеме у заштити које и ми препознајемо, носи једну оштрицу са јаким емотивним набојем, која очито има за циљ да убоде и пробуди, али тешко погађа, пре свега, све оне који одговорно и са посвећеношћу брину о деци у установама, ствара једнодимензионалну негативну слику у јавности и окреће део јавности против установа и запослених генерално и без обзира на разлике. Сведоци смо у свакидашњој пракси да то штети систему и тиме директно и самој деци о којој бринемо.
- Сматрамо кључним да оцене и наступи у јавности, као и званични извештаји буду више конкретизовани када се ради о кршењу закона или права, да одвајају инцидентне ситуације које не могу увек да се избегну, али је битно да се адекватно одговори на њих, а да предлози унапређења, међу којима препознајемо и многе врло конструктивне, буду позив на заједничку акцију.