Јубилеј – 50 година Материнског дома
11.10.2023. – Центар за заштиту одојчади, деце и омладине – запослени и корисници Материнског дома и свих других радних јединица обележили су јубилеј – 50 година од оснивања Материнског дома уз кратак програм и коктел дружење у дворишту. Енергијом и вољом свих запослених од чистачица, домаћица, медицинских сестара, лекара, психолога, социјалних радника и руководилаца, дакле вољом упорних и дивних људи током првих пола века рада – збринуто је око 3500 корисника – 1673 деце, 1455 мајки и 312 трудница. Када су у питању исходи заштите – у последњих 10 година од 245 збринуте деце – 90% деце је изашло из Материнског дома заједно са мајкама.
Прослави су присуствовали бројни пријатељи и сарадници – представници Секретаријата за социјалну заштиту Града Београда, Градског центра за социјални рад, ЦСР Краљево, Првог основног суда у Београду, Установе за децу и младе Сремчица, СОС Дечијег села Краљево, Завода за васпитање деце и омладине Београд, ШОСО Вожд, ШООО Ђуро Салај, ПУ Чика Јова Змај Вождовац, ПУ Савски венац, Вртића Dediks Family, Аутономног женског центра, Центра Јаки млади, Међуанродне мреже помоћи ИАН, Центра за социјално превентивне активности ГРИГ, донатори и волонтери, колеге у пензији, бивши запослени и коринице.
Кратки историјат – Подстакнути великим бројем нахочади и напуштене деце која су збрињавана кроз Стационар и Породични смештај, стручни тим Центра за заштиту одојчади и деце покренуо је иницијативу за оснивање Материнског дома још 1970.године. Идеја и концепт услуге били су иновативни и авангардни и за богатија и развијенија друштва. У заговарању ове идеје код оснивача помогла им је Конференција за друштвену активност жена Савеза социјалистичког радног народа Града Београда. Матерински дом као самостална организациона јединица почиње са радом новембра 1973.године и од тада је већ пет деценија кућа где труднице, мајке и деца добијају подршку да остану заједно. Циљ рада је превенција напуштања и занемаривања деце, очување и развој породице.
Од оснивања до деведесетих година индикације за пријем су биле искључиво социјалне прилике: самохраност мајке, стамбена и материјална угроженост, одбаченост од примарне породице и партнера, а у случају трудница и потреба скривања трудноће од средине. Структура корисница Материнског дома јасно одражава и промене кроз које је наша земља пролазила – па током деведесетих година почиње да збрињава и труднице, мајке и децу са ратом захваћених територија БиХ, Хрватске, Косова; потом жртве насиља у породици, од 2015.године и мигрантску популацију, а последње деценије све је више малолетних корисница. Временом је подршка која се пружа трудницама и мајкама унапређивана развојем и применом нових знања из подручја психологије и социјалног рада, као и јачањем тима Материнског дома.